Konačno sedam da počnem nešto važno i odjednom me žulja kaiš, smetaju mi veštačka svetla, spava mi se, mrzi me i osećam jaku sramotu.

To je zato što se plašim da će rezultat truda biti manjkav, da će me svi ismejati jer ono što pravim ne valja. Čak i da neuspehom naučim nešto, to verovatno neću imati prilike da primenim jer se tim verovatno više neću baviti, a za to iskustvo moram da platim mnogo, jer neuspeh povlači sa sobom odricanje od lažne slike o stručnosti i uspešnosti u glavi kao i menjanje javne slike o meni.

Boli me stomak, osećam nezasitu žeđ, odjednom mi stižu poruke na koje moram da odgovorim odmah, gubim koncentraciju.

Istina je mnogo prostija od pređašnjeg opravdanja: u stvari i ne mislim, samo strepim, osećam opasnost i napetost u celom telu. A sve to prolazi čim odustanem od neke ideje, koja bi, da budem iskren, verovatno propala. Da se rešim ove groznice dovoljno je samo da se vratim u stanje u kome sam bio. Ovakvu pustaru u glavi, u kojoj nema ni kapi kreativnosti ili strasti, ni drugih ljudi da priskoče upomoć, ni mudre reči, ni budućnosti sem beskonačnog peska, poseduje svako od nas.

Muti mi se vid. Odustajem. Vraćam se svakodnevici i odmah mi je bolje. Znam i osećam, negde duboko u kosti na potiljku, da sam nešto izgubio, ali to više nije važno.

Ovo je bila moja priča kada sam počeo (i prestao) da sviram gitaru, komponujem muziku, debatujem, studiram, dižem tegove, trčim, čitam knjige u čitalačkom klubu…

Nekima od ovih stvari sam se vremenom vratio, a neke sam zauvek napustio.

I, zašto je onda kvalitet nebitan na početku? Zato što je najbitnije ne odustati na početku, istrajati pored: suprotne navike, sramote, (samo)osuđivanja, sporih rezultata, neizvesnosti, i same težine utkane u novu aktivnost.

Moja poruka u jednoj rečenici je prosta; već te sputavuju i odvlače nazad u pustaru mnogi zli dusi, ne budi svoj zli duh.

Drugi razlog

Postoji i mnogo prostiji razlog iza nebitnosti početnog kvaliteta.

Kvalitet se može unaprediti i nakon što se počne, ali se prvo mora početi. Zato je bitnije ispuniti taj preduslov. Čak je lakše unaprediti kvalitet nakon početka i nekoliko neuspeha, jer je iskustvo potkovano teoretskim znanjem mnogo jače od čiste teorije i planiranja savršenstva.

Dodatna prednost počinjanja je u tome što tada drugi ljudi mogu da daju povratne informacije i time unaprede priču svojom perspektivom. Čovek ne može lepo da sagleda sebe i svoje napore, i zato je povratna informacija sa strane neprocenjiva.

Na kraju krajeva, sa racionalne strane, ako pravimo nešto što će drugi videti, mi obično to pravimo zbog njih, i zato je najrelevantnije šta oni kažu o tome kako poboljšati ono što im dajemo.

Polemika

Neko se može u potpunosti složiti sa gore napisanim i nastaviti po starom, jer problem nije u znanju, već u tome kako da se osećamo u skladu sa tim znanjem.

Iz dosadašnjeg iskustva našao sam nekoliko rešenja.

1) Uradi to bez obzira na osećanje

Često se ponašanje mora promeniti pre osećanja, i zato je, kao što kažu, početak najteži. Način da se ono stavi po strani je da se potpuno i besprekorno udubi u sam rad i čin, što može biti vrlo lako ako se radi o nečem smislenom, a ako to nešto nije smisleno, zašto ga uopšte radite?

Lično se stalno podsećam na to šta će se desiti nakon ovoga, kao i na to da i u samom procesu, čak i kad je bolan, postoje mali užici koji se hvataju krajičkom oka.

2) Napravi naviku

Jednom kada se uspostavi navika, ni osećanja ni navodno racionalni kalkulus više nisu bitni. Zato mi je jako bitno da na YouTube kačim svake srede, na blogu pišem svakog ponedeljka, na instagramu objavljujem jednu sliku nedeljno… Naravno, navike u zavisnosti od aktivnosti imaju i druge benefite, ali je u ovom tekstu fokus na to kako početi.

Kvalitet je na početku nebitan, jer počeci služe da se on gradi i razvija kroz iskustvo i naviku.

Napomena: Izneti uvidi najprimenjiviji su u kreativnom kontekstu, stvaranju umetnosti, ili pri počinjanju nekog drugog hobija poput stranica na mrežama. Postoje i konteksti u kojima je ovaj način razmišljanja kontraproduktivan poput bilo koje grane inžinjeringa gde je ključno da se radi bezbedno, ili nepovratnih odluka vezanih za zdravlje.